Pre­mi­jer Mi­lo Đu­ka­no­vić je svo­jim ne­pri­mje­re­nim uti­ca­jem, ko­ji je afir­mi­sao i kroz jav­ne na­stu­pe, oči­gled­no blo­ki­rao so­ci­jal­ni di­ja­log u rad­nim gru­pa­ma ko­je su ne­funk­ci­o­nal­ne i ko­je su do sa­da op­stru­i­ra­li upra­vo pred­stav­ni­ci Vla­de, oci­je­nio je mi­ni­star ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja Bo­ris Ma­rić. On je po­ru­čio da kao re­zul­tat sa­mo­vo­lje Vla­de i nje­nog pre­mi­je­ra ima­mo oči­gled­nu op­struk­ci­ju rad­nih gru­pa, sa na­gla­skom na onu ko­ja tre­ba da pri­pre­mi na­crt no­vog Za­ko­na o ra­du.
– Mo­ja je in­ten­ci­ja da i za ovo krat­ko vri­je­me vra­tim funk­ci­o­nal­nost i u mje­ri mo­gu­ćeg afir­mi­šem po­tre­bu sa­rad­nje me­đu so­ci­jal­nim part­ne­ri­ma. Oči­gled­na je in­ten­ci­ja pre­mi­je­ra da pot­či­ni so­ci­jal­ne part­ne­re, da na­met­ne vo­lju Vla­de ko­ju vo­di, su­prot­no osnov­nom prin­ci­pu so­ci­jal­nog di­ja­lo­ga – da se di­ja­log mo­ra gra­di­ti­na na rav­no­prav­nim osno­va­ma. Ta ne­ga­tiv­na prak­sa je i glav­ni uzrok ne­funk­ci­o­nal­no­sti rad­nih gru­pa – oci­je­nio je Ma­rić za „Dan“.
Do­ku­men­ta ko­ja ob­ja­vlju­je „Dan” po­ka­zu­ju i da je evi­dent­no da po­red do­ma­ćih part­ne­ra, Vla­da Cr­ne Go­re, na či­jem je če­lu Mi­lo Đu­ka­no­vić, ig­no­ri­še i ino­stra­ne – kon­kret­no Me­đu­na­rod­nu or­ga­ni­za­ci­ju ra­da (MOR), od­no­sno nje­ne pre­po­ru­ke ko­je se od­no­se na slu­ča­je­ve kr­še­nja rad­nič­kih pra­va u Cr­noj Go­ri. Na­i­me, upr­kos kon­sta­ta­ci­ji­ma re­le­vant­nih me­đu­na­rod­nih ti­je­la da su u Kom­bi­na­tu alu­mi­ni­ju­ma (KAP) u ste­ča­ju dra­stič­no na­ru­še­na rad­na i sin­di­kal­na pra­va za­po­sle­nih, Vla­da ni­je re­a­go­va­la na nji­hov apel da im se pra­va za­šti­te i da u što kra­ćem ro­ku im­ple­men­ti­ra (pri­mi­je­ni) pre­po­ru­ku Ko­mi­te­ta za pri­mje­nu stan­dar­da, usvo­je­nu na 105. Kon­fe­ren­ci­ji MOR-a u Že­ne­vi u ju­nu 2016.
U iz­vje­šta­ju Ko­mi­te­ta za slo­bo­du udru­ži­va­nja, u ko­ji je „Dan“ imao uvid, ba­vi­li su se ot­pu­šta­njem San­dre Ob­ra­do­vić, pred­sjed­ni­ce Sin­di­ka­ta KAP-a i čla­na iz­vr­šnog od­bo­ra Uni­je slo­bod­nih sid­ni­ka­ta Cr­ne Go­re (USSCG) od stra­ne upra­ve Ko­mi­bi­na­ta alu­mi­ni­ju­ma Pod­go­ri­ca (KAP). Ko­mi­tet je iz­ra­zio du­bo­ku za­bri­nu­tost što se Vla­da ni u jed­nom tre­nut­ku u tom slu­ča­ju ni­je ba­vi­la na­vo­di­ma o an­ti­sin­di­kal­nom ot­pu­šta­nju, na­po­mi­nju­ći da In­spek­ci­ja ra­da ni­je bi­la u sta­nju da is­pi­ta tu stvar, na­vod­no zbog ne­ri­je­še­nog ste­čaj­nog po­stup­ka. Kon­sta­tu­ju da je žal­ba Pri­vred­nom su­du od­bi­je­na iz pro­ce­du­ral­nih raz­lo­ga ko­ji uklju­ču­ju stav da ne po­sto­ji oba­ve­za da se pred­stav­ni­ci rad­ni­ka za­šti­te vi­še od osta­lih za­po­sle­nih rad­ni­ka.
– Ko­mi­tet sma­tra da je tre­ba­lo uči­ni­ti na­po­re da se za­dr­ži pred­stav­nik rad­ni­ka u rad­nom od­no­su – u ovom slu­ča­ju Ob­ra­do­vi­će­va. Ko­mi­tet sto­ga zah­ti­je­va od Vla­de da obez­bi­je­di da se ste­čaj­ni po­stup­ci ne do­vo­de do si­tu­a­ci­ja u ko­ji­ma na­vo­di o an­ti­sin­di­kal­nom ot­pu­šta­nju ne mo­gu da se ri­je­še i da, bez od­la­ga­nja, u pot­pu­no­sti raz­mo­tri tvrd­nje Ob­ra­do­vi­će­ve sa ci­ljem da se obez­bi­je­di nje­no vra­ća­nje na rad­no mje­sto kao pri­mar­ni li­jek, ako se utvr­di da je nje­no ot­pu­šta­nje bi­lo mo­ti­vi­sa­no nje­nim sin­di­kal­nim dje­lo­va­njem. Ako vra­ća­nje na rad­no mje­sto ni­je mo­gu­će, Vla­da tre­ba da obez­bi­je­di da rad­ni­ci o ko­ji­ma se ov­dje go­vo­ri do­bi­ju od­go­va­ra­ju­ću na­dok­na­du ko­ja će pred­sta­vlja­ti do­volj­nu od­vra­ća­ju­ću ka­znu za an­ti­sin­di­kal­na ot­pu­šta­nja – na­ve­de­no je u iz­vje­šta­ju Ko­mi­te­ta, ko­ji je od Vla­de Cr­ne Go­re zah­ti­je­vao da ga oba­vje­šta­va o svim de­ša­va­nji­ma u tom po­gle­du.
Da su so­ci­jal­ni part­ne­ri ig­no­ri­sa­ni od Vla­de, po­ka­zu­je i do­pis ko­ji je Uni­ja po­slo­da­va­ca Cr­ne Go­re (UPCG) upu­ti­la Ma­ri­ću 3. ju­na, u ko­jem su na­ve­li da je Vla­da upu­ti­la Skup­šti­ni pre­log za­ko­na i iz­mje­na­ma Za­ko­na o ra­du, bez pret­hod­nih kon­sul­ta­ci­ja sa so­ci­jal­nim part­ne­ri­ma. Iz UPCG su ka­za­li da su pred­stav­ni­ci­ma Mi­ni­star­stva ra­da ne­u­spje­šno po­ku­ša­va­li da uka­žu na neo­sno­va­nost pred­lo­že­nih iz­mje­na i pro­ble­me ko­je bi nji­ho­vo usva­ja­nje iza­zva­lo.
Mi­ni­star ra­da je ka­zao da, s ob­zi­rom na va­žnost so­ci­jal­nog di­ja­lo­ga za pro­cje­nu uti­ca­ja eko­nom­ske po­li­ti­ke i mje­ra za nje­no spro­vo­đe­nje na so­ci­jal­ni raz­voj i sta­bil­nost po­li­ti­ke za­po­šlja­va­nja, za­ra­da i ci­je­na, So­ci­jal­ni sa­vjet vi­di kao od­li­čan me­ha­ni­zam za raz­mje­nu mi­šlje­nja i de­fi­ni­sa­nje naj­bo­ljih rje­še­nja. Ma­rić upo­zo­ra­va da je ta nje­go­va ulo­ga za­ne­ma­re­na, a di­na­mi­ka nje­go­vog ra­da za­bri­nja­va, bu­du­ći da je to­kom 2016. go­di­ne odr­ža­na sa­mo jed­na sjed­ni­ca, ko­ju je sam ini­ci­rao.
– Ne­do­pu­sti­vo je što je do­zvo­lje­no da so­ci­jal­ni di­ja­log je­nja­va u sre­di­štu pro­ce­sa pre­go­vo­ra, ka­da je naj­po­treb­ni­ji. Iz svih po­me­nu­tih raz­lo­ga, sma­trao sam da je po­treb­no raz­mi­je­ni­ti mi­šlje­nja o broj­nim pi­ta­nji­ma, pa se na sjed­ni­ci So­ci­jal­nog sa­vje­ta, od 20. ju­la ove go­di­ne, ko­ja je već jed­nom bi­la od­lo­že­na zbog ne­do­stat­ka kvo­ru­ma, ras­pra­vlja­lo o akitvno­sti­ma na no­vim za­ko­ni­ma o ra­du, So­ci­jal­nom sa­vje­tu, Fon­du ra­da, re­pre­zen­ta­tiv­no­sti sin­di­ka­ta, itd. Upra­vo je ova sjed­ni­ca ja­sno i do­dat­no is­kri­sta­li­sa­la ne­mo­guć­nost usa­gla­ša­va­nja Za­ko­na o ra­du sa pro­pi­som o uprav­nom po­stup­ku, što je bi­la na­mje­ra Vla­de i či­ja je pro­ce­du­ra pri­pre­me i usva­ja­nja već bi­la u za­vr­šnoj fa­zi – is­ta­kao je on.
Ma­rić po­ja­šnja­va da se i na ovom pri­mje­ru vi­di da Vla­da ne mo­že jed­no­stra­no mi­je­nja­ti za­ko­ne i ima­ti is­klju­či­vi mo­no­pol nad nji­ho­vih sa­dr­ža­jem, te da za­in­te­re­so­va­ne stra­ne i in­te­re­sne gru­pe iz prak­se naj­bo­lje mo­gu pro­ci­je­ni­ti uti­caj i (ne)mo­guć­nost spro­vo­đe­nja za­kon­skih rje­še­nja, od­no­sno ka­kve po­sle­di­ce nji­ho­vo usva­ja­nje mo­že ima­ti po eko­no­mi­ju, bu­džet ili po­kre­ta­nje uprav­nih po­stu­pa­ka.
– Sto­ga se na­dam da će se ubu­du­će kroz rad So­ci­jal­nog sa­vje­ta, ali i na dru­ge na­či­ne ko­mu­ni­ka­ci­je sa za­in­te­re­so­va­nim stra­na­ma, spri­je­či­ti po­vla­če­nje pro­pi­sa u za­vr­šnoj fa­zi usva­ja­nja, što sam bio pri­nu­đen da pred­lo­žim ka­da je ri­ječ o iz­mje­na­ma Za­ko­na o ra­du na sjed­ni­ci Ko­mi­si­je za eko­nom­sku po­li­ti­ku i po­li­tič­ki si­stem – na­veo je Ma­rić.A.O.


Pre­po­ru­ke bez pri­mje­ne

Ko­mi­tet je od Vla­de zah­ti­je­vao da bez od­la­ga­nja pre­du­zme neo­p­hod­ne mje­re, ka­ko bi se osi­gu­ra­lo da ste­čaj­ni po­stup­ci ko­ji su u to­ku ne do­ve­du do bi­lo ka­kve an­ti­sin­di­kal­ne dis­kri­mi­na­ci­je.
– Ko­mi­tet zah­ti­je­va od Vla­de da, bez od­la­ga­nja, pre­du­zme neo­p­hod­ne mje­re ka­ko bi se osi­gu­ra­lo da ste­čaj­ni po­stup­ci ko­ji su u to­ku ne do­ve­du do bi­lo ka­kve an­ti­sin­di­kal­ne dis­kri­mi­na­ci­je i da Ob­ra­do­vi­će­va, dok god ima funk­ci­ju pred­sjed­ni­ce sin­di­ka­ta ili bi­lo ko­ju dru­gu funk­ci­ju rad­nič­kog pred­stav­ni­ka, ima ra­zu­man pri­stup rad­nom mje­stu i sin­di­kal­nim pro­sto­ri­ja­ma za spro­vo­đe­nje svo­jih funk­ci­ja, kao i da olak­ša spo­ra­zum iz­me­đu sin­di­ka­ta i po­slo­dav­ca u tom po­gle­du. Ko­mi­tet tra­ži od Vla­de da ga oba­vje­šta­va o svim de­ša­va­nji­ma u tom po­gle­du – na­vo­di se u iz­vje­šta­ju ko­ji je pot­pi­sao pro­fe­sor Pa­ul van der He­ij­den.